Search
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

Search
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

December 2016
MonTueWedThuFriSatSun
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031 

Calendar Calendar

Affiliates
free forum


Gorsko kare (1813.)

View previous topic View next topic Go down

Gorsko kare (1813.)

Post  Vukolaj on Wed Jun 04, 2008 4:50 am

Gorsko kare
(1813. god.)
Knjigu piše cetinjski vladika,
a šilje je na ravne Njeguše,
na Njeguše guvernadur-Vuku,
tako Vuku pisaše vladika:
"Ustaj, đe si, prava slugo, Vuče,
uzmi s sobom vojske nekoliko,
s vojskom hajde Boki od Kotora,
pravo na drum nasprema Trojice.
te zatvori tvrdoga Kotora
i u Kotor valjatne Francuze,
zatvori im skele i drumove.
da Kotoru niko ne pristupa;
a ja idem sa Cetinja ravna
put Mainah i Budve bijele,
i sa sobom vodim Crnogorce
da od Budve osvojimo grada."
Kada Vuku sitna knjiga dođe,
viđe Vuče što vladika piše,
pa uskoči na noge viteške
i okroči dora debeloga,
uze s sobom vojske nekoliko.
sve Njeguše i Ćekliće listom.
pođe s vojskom put Boke Kotorske:
brzo pođe, a jošt brže dođe
među Kotor i među Trojicu,
te zatvori Kotora tvrdoga
i kotorske skele svekolike.
Teke Vuče Kotor zatvorio,
vladika se sa Cetinja krenu
i sa sobom uze Crnogorce,
brzo ide, pod Maine dođe,
baš nasprema Budve i Francuzah.
Kad primorci ono razumješe,
svi Primorci na noge skočiše,
hitro došli oni pod Maine,
pod Maine kod Petra vladike;
tu se vojske dvije smiješaše,
crnogorska i sa njom primorska.
Kad se vojska sva iskupi listom.
tad vladika na noge ustade,
pa ovako riječ progovara:
"Crnogorci, braćo, i Primorci,
kako bismo Budvu osvojili
i Francuze u nju zatvorili,
a da mnogo krvi ne prospemo
od nas, braćo, niti od Francuzah?
U to Petar Đurašković dođe,
vladici se poklonio divno,
pa vladici Petar besjedio:
"Ja znam dobro, mili gospodare,
kao ćemo Budvu osvojiti
i bez mnogo krvi ugrabiti:
koliko je u Budvi Francuzah,
toliko je našijeh pandurah
od Primorja i od tri općine;
no, vladiko, sitnu knjigu piši,
šilji knjigu Budvi nakraj mora,
u nju pozdrav' svakoga pandura,
piši njima da zametnu kavgu
sa Francuzom po Budvi bijeloj;
svi će tebe poslušat, vladiko;
a kad kavgu zametnu panduri,
lasno ćemo osvojiti Budvu."
Kada Petra razumje vladika,
jedanak je knjigu napravio,
na pandure knjigu opravio,
u knjizi ih milo pozdravio:
"Pozdravljam vas, od Budve panduri,
no počujte mene, sokolovi:
kako sjutra sjajna zora sine,
ustanite kako sokolovi
i po Budvi kavgu zametnite;
kako kavgu ja čujem u Budvi,
ja ću s vojskom brzo udariti,
osvojiti Budvu ukraj mora."
Kad panduri knjigu prihvatiše,
pa nju mi se hitro okupiše,
pa stadoše činit dogovore
kako će se pobiti s Francuzom:
nego veli Ivanović Vuče:
"O panduri, moja braćo draga,
vladika je doša pod Maine,
sa vladikom dvije banovine,
Crna Gora i Primorje ravno:
no da, braćo, složno ustanemo
n da tvrdu vjeru uhvatimo,
uhvatimo da se ne izdamo,
na Francuza složno udarimo:
udri, braćo, svaki na svojega,
ja ću prvi počet na jednoga!"
Tad panduri vjeru uhvatiše
da će složno zametnuti kavgu,
pa vladici knjigu otpisaše
da će kavgu zametnut u Budvu,
no da vojsku pred Budvu primakne
priđe svane i zora ograne.
Kad vladika odgovor primio
i vidio što panduri pišu, -
odgovor mu u svanuće dođe,
u ta doba okrenuo vojsku,
dovede je pred Budvu bijelu,
pa Velju je Vodu počinuo.
Kad ga viđe gospoda francuska,
poče bježat gradu u ogradu.
No da vidiš jada iznenada:
panduri im bježati ne daju,
nego na njih složno udariše!
Pušku pali Ivanović Vuče,
pali pušku na Kršćanovića,
divno Vuče njega pogodio,
živo mu je srce opalio;
drugu pali Pribilović Stanko,
ubi Stanko Frana kapetana;
dođe Ivo Zeče iz Pobora
i on ubi popa Matkovića;
tad panduri drugi poskočiše,
po Budvi se s njima pohvataše.
Kad vladika ču po Budvi kavgu,
tade vojsku put Budve pustio –
al' od Budve otvorena vrata;
u Budvu je ulazila vojska,
i po Budvi pohvata Francuze
i osvoji nakraj mora Budvu.
Kad vladika Budvu osvojio,
šilje knjige gubernator-Vuku:
"Poslušaj me, Vuko, moja slugo!
Ja sam evo osvojio Budvu,
sjutra ću se Grbljem okrenuti,
ka ću doći na Solila ravna,
na livadu šator ću raspeti;
nego sjutra udri na Trojicu,
uzmi s vojskom Trojicu forticu.
a kad uzmeš forticu Trojicu,
hajde mene u susretu, Vuče!"
Kako knjigu razumio Vuče,
kaza vojsci što vladika piše,
na Trojicu pušti dva plemena:
fisku čine mladi Crnogorci,
za bedem se rukama hvataju.
Gleda jadan bane đenerale
sa bedema od Kotora grada,
puca banu srce u prsima,
al' Trojici pomoći ne može;
kod njega je silni Kampanjole,
vrag mu ne da i srce junačko
mirovati u gradu Kotoru,
već on moli silna đenerala:
"Đenerale, mio gospodare,
daj ti meni do trista soldatah
da od muke izbavim Trojicu,
Crnogorce zajmim uz planinu."
Žao banu silna Kampanjola,
e je junak, kukala mu majka!
vidi bane đe će poginuti,
al' ga nikad odbit ne mogaše
da ne ide u pomoć Trojici,
već mu dade do trista soldatah;
Kampanjole pred njima otide.
Crnogorci njega ugledaše,
ostaviše forticu Trojicu,
Kampanjolu juriš učiniše
i na njega muški navališe.
Al' se vitez brani Kampanjole,
šudlje kolo s vojskom učinio,
siplje oganj put svakoje strane,
al' zafajdu - kolo u ćeskotu.
Crnogorci juriš učiniše,
prelomiše kolo na četvoro,
posjekoše stotinu Francuzah
i sokola bana Kampanjola,
one dvjesta u Kotor ugnaše;
pa se natrag opet povratiše,
na Trojicu juriš učiniše,
pohvataše pedeset soldatah,
i uzeše Trojicu forticu
i s Trojice topa tri četiri.
pa Trojicu ognjem opališe.
Kad Trojicu ognjem opališe,
tad se diže guvernadur Vuko
i sa n-ime dva hrabra plemena;
otidoše u susret vladici,
sretoše ga nasprema Solilah,
veselje mu čine iz pušakah.
To je bilo kad se je činilo,
mi velimo da se veselimo.

Vukolaj
Guest


Back to top Go down

View previous topic View next topic Back to top


 
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum