Search
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

Search
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

December 2016
MonTueWedThuFriSatSun
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031 

Calendar Calendar

Affiliates
free forum


Zemlja rimskih imperatora

View previous topic View next topic Go down

Zemlja rimskih imperatora

Post  sveznalica on Sun Mar 27, 2011 7:10 am



Turisti koji dođu u Srbiju i provedu nekoliko dana na festivalima, iskuse noćni život Beograda, hranu i vide našu prirodu, uglavnom se kući vrate sa pozitivnim utiscima. Međutim, problem je što ih nema dovoljno, što turistički potencijali skoro uopšte nisu iskorišćeni.




Da bi ovaj deo sveta postao destinacija za koju će se organizovati velike ture, recept je jednostavan - moramo ponuditi nešto što niko drugi nema, kaže direktor arheološkog parka Viminacijum dr Miomir Korać.

Zemlja rimskih imperatora

- To što niko nema jeste činjenica da je 18 rimskih impertora rođeno na našoj teritoriji. A oni su ostavili spomenike kulture i arheološke lokalitete koje su impresivni u svetskim razmerama. „Dođite u zemlju rimskih imperatora” slogan je koji bi mogao da privuče strance - kaže dr Korać.

Osim toga, neophodna je strategija razvoja i dodatna promocija prirodnih lepota Srbije, modernizacija banjskih lečilišta, kao i izgradnja hotela u planinskim centrima i u većim gradovima. Statistika ne ostavlja previše mesta za optimizam. Srbiju je prošle godine posetilo manje stranih turista nego grad Dubrovnik. Zvanični podaci govore da je bio 682.681 gost iz inostranstva, ali kada se od tog broja oduzmu 265.082 posetioca iz zemalja bivše Jugoslavije, bilo ih je manje nego u Makarskoj.

Loša reklama

Aranžmani za Srbiju više su izuzetak nego pravilo, a u ovom trenutku ni na jednoj svetskoj televiziji nije moguće videti spot koji reklamira Srbiju kao turističku destinaciju. Nameće se pitanje da li je država uradila dovoljno za afirmaciju turizma. Izgleda da nije. Najčešće zamerke upravo idu na njen račun - nedostatak jeftinog i kvalitetnog smeštaja, dobrih puteva, pa čak i odgovarajućih putokaza, nečega za šta novac teško može da bude glavni izgovor.

Andrea Godfri, menadžer britanske turističke agencije „Ridžent holidejs“, koja nudi balkanske ture, kaže za „Blic” da su se iz Srbije povukli krajem prošle godine zajedno sa „Britiš ervejzom”, jer, kako navodi, nisu uspeli da ugovore odgovarajuću zamenu. Ona smatra da na Zapadu vlada loša obaveštenost o turističkoj ponudi Srbije.

- Dešava se ponekad da postoje informacije, ali kad želite da dođete do konkretnijih podataka, na primer - cene ili kako da rezervišete putovanje, onda je to problematično - navodi Godfri.

Ona ističe i da je u Beogradu „veoma teško pronaći hotele dobrog kvaliteta po pristojnim cenama”. S druge strane, ljubaznost domaćina je bila glavni pozitivan utisak turista koji su posetili Beograd posredstvom ove agencije.

U Turističkoj organizaciji Srbije (TOS) navode da je promocija na velikim TV stanicama izuzetno skupa.

- Poslednjih deset godina naša strategija je dovođenje stranih novinara i turoperatora. Brojni su članci koji su izašli o Srbiji ili Beogradu. Osim toga, Srbija je sada u brošurama oko 100 organizatora putovanja - kaže Ljiljana Čerović, direktorka TOS.

Treći odmor

Međutim, pre tri godine u TOS su tvrdili drugačije. Tada su ocenili da je emitovanje dva spota na američkoj televiziji CNN „rezultiralo sve brojnijim dolascima stranih turista”. Sadašnji oprez možda proizlazi iz činjenice da ta reklamna kampanja nije prošla bez grešaka, jer se u jednoj sekvenci prikazuje crkva na rumunskoj strani Dunava. Taj spot je samo jedan od brojnih primera u kojima se Srbija reklamira tako što se prikazuju livade, reke, ptice, šume, ćilimi... Bilo da je u pitanju nedostatak mašte ili znanja, malo je verovatno da će takva kampanja nagovoriti strance da se upute ka destinaciji koja u svetu i dalje ima reputaciju mesta u kome se nedavno ratovalo.

Čerović navodi da promociju prilagođavaju svakoj zemlji u kojoj se radi kampanja, ali da su na svim tržištima interesantni Beograd i festivali.

- Turistička kretanja su sada drugačija nego ranije i ljudi odmor koriste u nekoliko navrata. Mi smo destinacija za taj drugi ili treći godišnji odmor, a to je period od nedelju dana, produžen vikend ili vikend. Potenacijala ima puno, ali oni još nisu pretvoreni u ponudu. Na primer, biciklistička ruta uz Dunav je jedna od novijih stvari koje privlače turiste. Postoji nekoliko agencija na Zapadu koje nude tu rutu, a tu su i manastirske ture, siti brejk, vinske ture... - kaže Čerović.

Noćni život u Beogradu

Dopisnik BBC-ja iz Beograda Mark Loven ipak smatra da se Srbija nedovoljno reklamira u Zapadnoj Evropi.

- Dok Hrvatska i Crna Gora ulažu napore u sticanju popularnosti posredstvom televizije i časopisa kako bi iskoristile svoj turistički potencijal, veoma je malo ljudi na Zapadu koji bi makar i pomislili da dođu u Srbiju, osim ako ne žele da prisustvuju „Egzitu” ili iskuse noćni život u Beogradu. Niko ne zna dovoljno o Srbiji i zato bi možda trebalo igrati upravo na kartu mesta koje iznenađuje - kaže on.

Loven navodi i da odsustvo niskobudžetnih avio-kompanija ne ide u prilog srpskom turizmu, ali i da je neophodno da turisti, pre nego što uopšte počnu da pretražuju opcije, čuju za Srbiju.

- Izuzev Beograda i Novog Sada, nijedan drugi grad ne može da privuče turiste ukoliko u to ne uloži maksimalne napore. Beogradski noćni život je velika atrakcija i sigurno ga treba istaći i razviti - kaže Loven.

Carske palate

Arheološki lokaliteti, smatra dr Miomir Korać, najveći su potencijal za brendiranje Srbije. Sirmijum, Singid­unum, Viminacijum, Feliks Romulijana u Gamz­igradu, Justinijana Prima kraj Lebana, Naisus, kao i oni na Đerdapu, povezani u lanac, bili bi srž nove kampanje koja predstavlja našu zemlju.

- „Put rimskih imperatora”, kako je nazvana ova tura, činila bi rutu dugu 600 kilometara. Neki od tih lokaliteta još ne izgledaju sjajno, ali već sada postoji nekoliko njih koji mogu da privuku strane turiste. Carska palata u Sirmijumu je pokrivena, Viminacijum postoji kao arheološki park, Turistička organizacija Beograda se trudi da obeleži rimske spomenike po gradu, Đerdap je magičan i to želimo da protežiramo. Feliks Romulijana spremna je da ugosti turiste, a vrlo brzo će to biti i Justinijana Prima. Ima lokaliteta koji, nažalost, nisu prezentni za javnost, kao što su Medijana, Šarkamen, Trajanova tabla i most. Upravo iz tih razloga, u saradnji sa Ministarstvom prosvete i nauke, imamo veliki projekat prema Evropskoj investicionoj banci, koji ima za cilj da dovede 300.000 stranih posetilaca na ovu turu - kaže Korać.

Projekat, vredan 13 miliona evra, predviđa da se napravi hologram Trajanovog mosta na Dunavu, izgradnju pristupnog puta do Trajanove table, pokrivanje lokaliteta Šarkamen i Medijane, kako bi turistima konačno mogli da vide njihove mozaike.

- Posetioci bi pili rimska vina, jeli rimsku hranu, dočekivali bih obučeni vodiči... Ideja je da se svakog dana menja mesto boravka turista i da ih na taj način zadržite dvanaest, a ne dva dana koliko sada ostaju u Beogradu - navodi Korać.
Početak projekta predviđen je za maj, a u drugoj fazi, krajem 2012, predviđen je početak izgradnje 100 rimskih pansiona, koji bi se nalazili na svakih pet do deset kilometara rute. Međutim, i pored jedne jasno razrađene ideje, država je prethodnih godina i u ovom slučaju pokazala slabo interesovanje za učešće u projektu.

Seoski turizam

Osim što bi nudio arheološke lokacije, ovaj projekat bi uključio i okolna sela. Iako se ova vrsta turizma često ubraja u naše potencijale, veliki broj srpskih sela je zapušten, ponuda nije organizovana niti dovoljno specifična da bi privukla turiste.

- Uređenost seoskog prostora nije na prvom mestu. Najpre treba zakrpiti rupe na putevima i očistiti đubre pored njega. Onda ne morate da se stidite da li je taj ambijent siromašniji od nekog zapadnog. Vi ćete turisti prodati energiju lokalnog prostora, a naravno i domaću hranu - priča Korać.

Banje

Stručnjaci se slažu da je banjski i zdravstveni turizam jedan od najvećih potencijala, ali su oni potpuno stavljeni u zapećak. Procenjuje se da je godišnja zarada na tržištu medicinskog turizma oko 60 milijardi dolara. Statistike pokazuju da, ukoliko se isključe najpoznatije banje, broj stranih turista koja dolaze u naša lečilišta gotovo je ravan onima koji u njih zalutaju. Dr Branislav Katančević, direktor lečilišta „Ribarska banja”, veruje da banje mogu biti najveći mamac za strane turiste.

- Imamo 500 izvora toplih i mineralnih voda, i to je ogroman potencijal. Treba pogledati iskustva zemalja u neposrednom okruženju, na primer - Mađarske koja je zahvaljujući ulaganjima i dobrim privatizacijama zarađuje milijarde na zdravstvenom turizmu. Država bi trebalo da uloži u infrastrukturu i smeštajne kapacitete - kaže dr Katančević.

sveznalica
Admin
Admin

Posts : 529
Points : 547
Reputation : 1
Join date : 2008-03-24

View user profile

Back to top Go down

View previous topic View next topic Back to top


 
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum