Search
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

Search
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

December 2016
MonTueWedThuFriSatSun
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031 

Calendar Calendar

Affiliates
free forum


Patrijarh Pavle 44. poglavar Srpske pravoslavne crkve

View previous topic View next topic Go down

Patrijarh Pavle 44. poglavar Srpske pravoslavne crkve

Post  sveznalica on Thu Nov 19, 2009 1:54 am

Patrijarh Pavle umro je u snu, u 96. godini života, 15.11.2009. u 10.45 u Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Crkvena zvona su se oglasila u podne na svim crkvama Srpske pravoslavne crkve. Na Kosovu i Metohiji, gde je patrijarh bio episkop, zvonjava je neprekidna. Verni narod prvu sveću za patrijarha upalio je već u svom domu. Sahrana Njegove svetosti obaviće se u četvrtak. 

Patrijarh Pavle ostavio je testament. Poslednje patrijarhove želje za ovozemaljskog života tek će biti otvorene i to tek treba da učini Sinod. Ono što je sigurno, Njegova svetost je napisao gde želi da bude sahranjen. 
- Gde me smrt snađe, tu i grob - govorio je patrijarh. 
Po činu trebalo bi da bude sahranjen u Pećkoj patrijaršiji, gde je i tron SPC. Međutim, patrijarh je za života govorio da ne bi nikoga dodatno “oko toga da muči”, pa se pretpostavlja da je u testamentu zaveštao da se sahrani u manastiru posvećenom Svetom Arhangelu Mihailu u Rakovici u Beogradu. Dok je bio episkop na Kosmetu njegova želja je bila da mu “grob bude u manastiru Dević”. 
Do sahrane patrijarha srpskog njegovo telo biće u Sabornoj crkvi u Beogradu, a crkvena zvona će se oglašavati svakih 15 minuta pre punog sata. Do tada će se u crkvi Svetog Marka neprestano služiti i čitati molitve. Sahrana će se održati u četvrtak kako bi patrijarsi ostalih pravoslavnih crkava i predstavnici drugih koncesija mogli da doputuju u Beograd. Svoj dolazak već je najavio ruski patrijarh Kiril. Gotovo sigurno je da će papa Benedikt poslati najvišeg predstavnika posle sebe. 
Pred sahranu, opelo 44. patrijarhu služiće se na platou ispred hrama Svetog Save. 

Čuvar trona 
Po upokojenju poglavara, prema Ustavu SPC, praktično je sva crkvena vlast na Sinodu. Određuje se i čuvar upražnjenog trona. To bi prema Ustavu trebalo da bude najstariji u činu, to jest mitropolit. Trenutno najstariji mitropolit je Jovan zagrebačko-ljubljanski, ali je za čuvara trona izabran mitropolit Amfilohije. 
Prema odredbama Ustava, Sabor treba da se sazove najkasnije u roku od tri meseca po smrti poglavara Crkve. I to je izborni sabor.

 
Zemaljski život patrijarha Pavla
Njegova svetost gospodin Pavle upamćen je kao patrijarh koji, iako ima službeno vozilo, uporno koristi gradski prevoz ili ide pešice, jedva šta jede, sam popravlja svoje cipele i krpi mantiju u svojoj sobi koja liči na monašku keliju. 
“Svako od nas trebalo bi, na aktivan način, da posrami sve bahate lakomosti koje žive na tolikim javnim mestima, a ne da se samo zgražavamo i očajavamo što je mračna, opasna bestidnost zavladala svuda oko nas... Kad jednog dana izađemo pred pretke, da se ne postidimo njih, niti da se oni ne postide nas...”, govorio je 44. poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Pavle. 
Njegovo svako jutro podlegalo je proceduri: dan je započinjao služenjem liturgije u Patrijaršiji, pričešćivao se, a uveče u Sabornoj crkvi prisustvovao večernjoj službi. Sa sobom je uvek nosio Sveto pismo i molitvenik. Sam o sebi u svemu je brinuo. Sam spremao hranu, koja je preko cele godine bila posna, obično povrće na vodi, samo o praznicima spremao je sa malo ulja, retko kad uzimao malo ribe, a meso nikada. Omiljeno piće i hrana su mu bili sok od paradajza i kopriva, a kada nije post, mlečni proizvodi. Hrana koju je jeo stajala bi nekoliko dana, izložena bakterijama, smatrao je da je to blagotvorno za njegov organizam. Odeću je sam sebi šio, krpio, prao. Cipele popravljao i sam održavao. U Patrijaršiji je nadgledao da sve funkcioniše, posle radnog vremena, uveče, išao bi i gasio svetlo gde je ostalo upaljeno, često sam uzimao da popravi slavine, roletne, brave na vratima, čak i lift, skupljao papire oko glavnog ulaza u zgradu Patrijaršije... Nije izlazio na izbore, lokalne, predsedničke i parlamentarne. 

 
Od siročeta do poglavara srpske crkve
DETINJSTVO - Rođen je 11. septembra 1914. godine kao Gojko Stojčević u hrvatskom selu Kućanci, u srezu Donjeg Miholjca, u zemljoradničkoj porodici. Gimnaziju je završio u Beogradu, šestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu. Rano je ostao bez roditelja - otac je otišao da radi u Ameriku, tamo je dobio tuberkulozu i vratio se kući da umre kada je dečaku bilo tri godine. Ubrzo mu je umrla i majka. Odgajila ga je tetka i kao “vrlo slabačko” dete štedela ga seoskih poslova i omogućila da se školuje. “Zato je moj pojam majke vezan za tetku, osećao sam njenu bezgraničnu ljubav, ona je meni nadoknadila majku, tako da ja i sada pomislim: kad umrem, najpre ću da vidim tetku, pa onda sve ostale”, govorio je. Matematika i fizika su mu išle od ruke, a iz veronauke je imao dvojku. 

KONAČAN IZBOR - BOGOSLOVIJA - Uticaj rodbine je prevagnuo i njegov konačan izbor bio je bogoslovija. Pre nego što je krenuo u gimnaziju, familija je odlučila da ga pripremi i poslala ga u manastir Orahovica, zapadno od sela. Manastir je bio u planinama i za mesec dana, koliko je boravio u njemu, nije bio u stanju baš sve da shvati u bogosluženju, ali je “imao osećaj prohujalih vekova i predaka koji su se tu molili”. “Naš katiheta je bio jedan omalen čovek, Srbin iz Mađarske… I kada me prozove, ja prosto ne znam za sebe, ne mogu ništa da kažem, promrmljam nešto, tamo-vamo, a on meni: ‘Sedi, jedan!’”, sećao se. Kao prognanik u vreme Drugog svetskog rata bio je u manastiru u Ovčaru. 

POSLERATNE GODINE - Krajem rata 1944. godine odlazi u Banju Koviljaču, u izbeglički dom, gde je radio kao vaspitač i veroučitelj. O tome kako je tamo obeleo sam je pričao: “Bio je mesec avgust, vodili smo decu na jednu pritoku Drine, da se kupaju. Iznenada, jedan mali poče da se davi. Onako vruć i znojav, skočim i izvučem ga, a potom previjem preko kolena, i naravno, dobro izgrdim: ‘Malo ti je što si izbeglica, još hoćeš da se udaviš na naše oči’. Taj događaj sam zapamtio jer sam se već sutradan razboleo na plućima”. Po okončanju rata, zahvaljujući diplomi Teološkog fakulteta, vraća se u razrušeni Beograd. Najpre je radio na građevinama, ali pošto fizički napor nije mogao da izdrži, uskoro se razboleo. 

MONAŠKI ŽIVOT - Zamonašen je u manastiru Blagoveštenje 1948. godine, kada je rukopoložen u čin jerođakona. Od 1949. do 1955. sabrat je manastira Rače gde vrši razna poslušanija. U čin jeromonaha rukopoložen je 1954, protosinđel je postao iste te godine, a arhimandrit 1957. U Atini je bio na postdiplomskim studijama od 1955. do 1957. godine. Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. i hirotonisan u beogradskoj Sabornoj crkvi. 

“NAŠ PROGRAM JE JEVANĐELJE HRISTOVO” - Za patrijarha srpskog izabrao ga je Sveti arhijerejski sabor novembra 1990. godine, za života prethodnog patrijarha Germana. Mesec dana kasnije ustoličen je u Sabornoj crkvi u Beogradu, a u drevni presto srpskih patrijarha ustoličen je u manastiru Pećke patrijaršije 22. maja 1994. godine. Stupajući na tron Svetoga Save, rekao je: “Naš program je Jevanđelje Hristovo. Ja se pokoravam vašem izboru i nadam se da će Gospod pomoći Crkvi svojoj da u meni ne bude onaj koji će je uniziti. Moje su snage slabe, to svi znate. Ja se u njih ne nadam. Nadam se u vašu pomoć, u pomoć Božju kojom me je on i do sada držao. 

DEVEDESETE - Iako nije izlazio na glasanje, povodom referenduma o novom ustavu Republike Srbije televizijskim obraćanjem pozvao je građane na glasanje i sam tada izašao da glasa. Pokušavao je da zadrži neutralnost, ali kako mnogi smatraju, to mu nije uvek polazilo za rukom. Godinu dana od izbora za patrijarha pozvao je Slobodana Miloševića u Sabor. Te iste godine patrijarh je pozvao studente da se raziđu s platoa kod Terazijske česme, a Crkva je pružala otvorenu podršku rukovodstvu “prekodrinskih” Srba. 

SUPROTSTAVLJANJE MILOŠEVIĆU - Istovremeno je primao i predstavnike opozicije, pisao Miloševiću da oslobodi Vuka Draškovića 1993. Ali sastajao se i sa Radovanom Karadžićem. Svojim potpisom, 1995. godine overio je Dejtonski sporazum, nakon čega ga je najmanje deset episkopa pozvalo da napusti svoj položaj. Viđanje sa Mirjanom Marković primoralo ga je da se povuče iz javnog života. Godinu dana kasnije, predvodi svetosavsku povorku i probija višednevni policijski kordon u Kolarčevoj ulici koji je obeležio studentske proteste 1996/97. -Pred izbore septembra 2000. godine konačno je prozvao Miloševića i njegov režim kao “jedine odgovorne za katastrofu”, i objavio da Sveti sinod SPC-a još od 1992. traži promenu. 

 
Bolnički dani

Molitvenik i Sveto pismo bili su položeni na stočiću s leve strane, odmah kada se uđe u bolničku sobu. Na zidu bolničke sobe bila je ikona Lazareva subota, patrijarhove krsne slave. O patrijarhu su se svakodnevno brinula dva lekara i sestre. Iskreno se radovao posetama, ali umeo je i da izbegne razgovor sa onima sa kojima tog trenutka ne bi da priča. 
- Napravi se malo kao da spava - kaže jedan od posetilaca. 
U poslednjim danima svog života najradije se sećao starih dana i ponekad citirao apostola Pavla. 

 
Anegdote o patrijarhu

Kad su ga lekari VMA pitali kako se oseća, u dahu je izustio: 
- To me pitajte kada ostarim, još sam ja mlad. 

Kad se sa ortopedskom hodalicom pojavio u Patrijaršiji, prvo se našalio na svoj račun: 
- Eto, ja sam samo malo pao, pa sad moram da guram ovo čudo. 

Jedan beogradski boem istrčao je iz kafane „?” kad je video patrijarha da ulazi u Sabornu crkvu. Preplićući jezikom rekao mu je: „Nas dvojica smo najbolji ljudi na svetu”, a patrijarh mu je na to odgovorio: 
- Jesmo, al’ kad popijemo ništa ne valjamo. 

Upozoravajući na štetnost duvana, često je umeo da kaže: 
- Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak. 

U vreme građanskog rata u bivšoj SFRJ, jedan karikaturista ga je nacrtao kao ratnika opasanog bombama i sa „škorpionom” o pojasu. Na to je rekao: 
- Vi ste mislili da ćete lako sa mnom. Mislite da sam ja slabačak, a evo kako me drugi vide. 
  
Pošto je bio poznat da ide kroz Patrijaršiju i gasi sijalice kako se “uzalud ne bi trošila struja”, jednom je uhvatio mladog činovnika da posle radnog vremena na kompjuteru gleda zabavne sajtove. Kad je čuo patrijarhov glas iza leđa, sledio se, a Pavle mu je rekao: 
- A ti na to trošiš struju? 

Idući u crkvu na Banovom brdu usred leta bio je uporan da se koristi autobus. Kad je njegov pratilac potegao argument da je vrućina, da su autobusi “prepuni razgolićenog ženskog sveta koji ide na plažu na Adu Ciganliju” i da nije zgodno, patrijarh nije popustio: 
- Znate, svako vidi ono što želi. 

Izlazeći iz Patrijaršije, upitao je svog pratioca: 
- Čija su to tolika luksuzna kola parkirana? 
- Naših vladika. Došli su njima na Sabor - odgovorio je pratilac. 
- O, Bog ih video! Šta li bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?! - duhovito je prokomentarisao gospodin Pavle. 

-Kad je na jednom prijemu bivši ambasador SAD Voren Zimerman pitao patrijarha Pavla šta može da učini za SPC, patrijarh mu je odgovorio: 
- Samo nemojte da nam odmažete, na taj način ćete nam pomoći. 

 
Kako se bira poglavar SPC

Procedura za izbor novog patrijarha precizirana je Ustavom SPC do detalja. Patrijarha bira Sveti sabor, najkasnije tri meseca od upražnjenja mesta patrijarha. 


1. Zasedanje Sabora zakazuje Sveti arhijerejski sinod, vrhovno telo SPC, najviša izvršna, kao i sudska vlast. 
2. Na Saboru moraju biti prisutne najmanje dve trećine episkopa. Odsutni episkopi mogu ovlastiti druge da glasaju umesto njih. 
3. Jedan vladika može biti opunomoćen samo za jedan glas. 
4. Na Saboru tajnim glasanjem i apsolutnom većinom biraju se tri kandidata, glasovima aktivnih eparhijskih arhijereja koji upravljaju eparhijom najmanje pet godina. 
5. Patrijarh se bira izvlačenjem imena jednog od tri kandidata iz žreba. 
6. Svečano ustoličenje je dan kasnije u Sabornoj crkvi u Beogradu, a naknadno u Pećkoj patrijaršiji.

sveznalica
Admin
Admin

Posts : 529
Points : 547
Reputation : 1
Join date : 2008-03-24

View user profile

Back to top Go down

Re: Patrijarh Pavle 44. poglavar Srpske pravoslavne crkve

Post  sveznalica on Thu Nov 19, 2009 1:55 am

Vaseljenski Patrijarh Vartolomej se poklonio srpskom patrijarhu

Vaseljenski patrijarh Vartolomej je među prvima doputovao u Srbiju, na sahranu patrijarha srpskog Pavla. Iako to nije bilo predviđeno protokolom, patrijarh se sa beogradskog aerodroma uputio ka Sabornoj crkvi, gde je telo počivšeg poglavara SPC patrijarha Pavla. Patrijarh Vartolomej stigao je pred beogradsku Patrijaršiju nešto pre 15 časova. Po izlasku iz automobila do ulaska u crkvu poljubio je i blagosiljao svako dete koje bi video. Prišao je kovčegu sa telom poglavara SPC i celivao krst i jevanđelje po kome je patrijarh srpski živeo. Potom je služio pomen, a pre odlaska, iznova se poklonio patrijarhu srpskom. Patrijarh Vartolomej služiće danas opelo Njegovoj svetosti ispred hrama Svetog Save. Povorka sa telom patrijarha iz Saborne crkve, posle liturgije za upokojene, oko 9 časova, krenuće ulicama Kneza Sime Markovića, Pop Lukinom, Brankovom, zatim preko Zelenog venca, Prizrenskom do Terazija, Kralja Milana do Slavije, pa do Bulevara oslobođenja i Krušedolske ulice, gde se iznosi kovčeg i prenosi do hrama Svetog Save. Najavljeno je i da će se kod Terazijske česme kolona zaustaviti kako bi se obavio kratak pomen, nakon čega će povorka nastaviti prema hramu. Opelo, na platou ispred hrama Svetog Save, biće održano u 11 časova, a po završenom opelu povorka će se kretati preko Autokomande, Trošarine, Crnotravske i Borske ulice, Ulice Miška Kranjca, Patrijarha Dimitrija, do manastira Rakovica, gde će patrijarh biti sahranjen oko 13 sati. -Vaseljenski patrijarh ispred Saborne crkve Prema rečima episkopa bačkog Irineja, oproštajnu besedu u ime SPC održaće mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Pored njega, u ime čitave pravoslavne crkve u svetu govoriće vaseljenski patrijarh Vartolomej. Gosti koji dolaze na sahranu poglavara SPC biće smešteni po beogradskim hotelima koji su poslednjih dana iznajmljivani, jer je najavljen dolazak značajnog broja crkvenih i državnih delegacija. Opelu upokojenom patrijarhu srpskom Pavlu prisustvovaće najviši državni zvaničnici Srbije, a sahrani u manastiru Rakovica prisustvovaće predsednik Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković, . Predsednik Vlade i ministri će se okupiti u Vladi Srbije, odakle će se peške uputiti ka Svetosavskom platou na Vračaru. Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine Srbije, i više od 100 poslanika prisustvovaće opelu. Predsednik Crne Gore Filip Vujanović, kao i ministri zdravlja i kulture u crnogorskoj vladi Miodrag Radunović i Branislav Mićunović, prisustvovaće opelu patrijarhu Pavlu. Najavljen je i dolazak predsednika Makedonija Đorđa Ivanova. Zamenik ministra spoljnih poslova Grčke Dimitris Drucas će u ime vlade prisustvovati opelu preminulom srpskom patrijarhu. Dolazak na sahranu najavilo je i rukovodstvo Republike Srpske na čelu sa premijerom Miloradom Dodikom, kao i Nikola Špirić, predsedavajući Saveta ministara BiH. Sahrani će prisustvovati i šef Unmika Lamberto Canijer, Cvetan Cvetanov, potpredsednik vlade Bugarske, predstavnici ministarstva spoljnih poslova Kipra, zatim Budimir Lončar i Siniša Tatalović, savetnici Stjepana Mesića, predsednika Hrvatske, kao i delegacija slovenačke vlade. Episkop Irinej je podsetio da će opelu i sahrani patrijarha Pavla prisustvovati i poglavar Albanske pravoslavne crkve Anastasios i mitropolit Pravoslavne crkve čeških zemalja i Slovačke Hristofor. Sahrani će prisustvovati i poglavar Rumunske pravoslavne crkve Danijel, saopštila je rumunska Patrijaršija. Episkop bački je rekao da su i ostale pravoslavne crkve najavile visoko rangirane delegacije, a posebno je značajna delegacija Ruske pravoslavne crkve, koju će, umesto patrijarha Kirila, koji je iz zdravstvenih razloga sprečen da prisustvuje, predvoditi stalni član Svetog sinoda u Moskvi, mitropolit Minska i egzarh Belorusije Filaret. Episkop Irinej očekuje i dolazak visoke delegacije Rimokatoličke crkve. Rimokatolički poglavar papa Benedikt XVI odredio je kardinala Anđela Sodana, dekana Kardinalskog kolegijuma, za svog predstavnika na sahrani patrijarha Pavla, saopštila je Apostolska nuncijatura u Srbiji. Sveštena opština Svete gore Atonske je odredila da zvaničnu delegaciju čine iguman Svetog manastira Pantokratora, arhimandrit Gavrilo, iguman Svetog manastira Filoteja, arhimandrit Nikodim i jeromonah Serafim Hilandarac.

sveznalica
Admin
Admin

Posts : 529
Points : 547
Reputation : 1
Join date : 2008-03-24

View user profile

Back to top Go down

Patrijarh Pavle je bio clan viteske organizacije Sokol

Post  sveznalica on Thu Nov 19, 2009 2:07 am

Pre nešto više od sto godina, 16. marta 1908. godine, osnovan je Savez srpskih sokola. U pitanju je viteška organizacija nastala najpre u Češkoj davne 1862. godine. Česi su bili oduševljeni srpskim narodnim pesmama i uočili su da narodni pevač kad god želi da istakne nečiju odvažnost, hrabrost ali i čestitost i plemenitost poseže za poređenjem sa sokolom-rekao je Jevđa Jevđević starešina Saveza srpskih sokola na svečanom prijemu u Belom dvoru koji je NJegovo kraljevsko visočanstvo prestolonaslednik Aleksandar II organizovao povodom stogodišnjice ove viteške organizacije.
Dodeljeni su tom prilikom Povelja i Orden srpskog sokola prvog reda prestolonasledniku Aleksandru pošto je njegov otac, Kralj Petar Drugi, bio starešina Sokola.
Na svečanom prijemu odlikovani su bivši starešina Saveza dr LJubomir Kostić, nekadašnji najbolji prijatelj kralja Petra II i Dragomir Acović, član Krunskog veća i bivši starešina Saveza.

- U vreme kada je sokolstvo nastalo pod viteštvom se podrazumevao i deo sportskog delovanja, fizičko i moralno snaženje, jačanje rodoljubivih osećanja prema otadžbini, slovenskim narodima i čitavom svetu.

Miroslav Tirš, doktor filozofije i profesor Praškog univerziteta, jedan od rodonačelnika Sokola još kao gimnazijalac uočio je koliko su stari Grci polagali na sport i tako je došao na ideju da osnuje organizaciju u duhu olimpizma. Osmislio je sokolski sistem vežbanja koji uz fizičku jača i moralnu snagu omladine.
Tiršova definicija sokolstva bila je bratstvo velikodušnih i nesebičnih ljudi, udruženih radi viših nacionalnih ciljeva - priča Jevđa Jevđević starešina Saveza koji je sva sećanja o viteškoj organizaciji sačuvao u svojoj knjizi „Spomenica Kragujevačkih sokola 1907-2007“.

Posle Čeha, sokolska udruženja nicala su u Poljskoj, Rusiji, Srbiji.
Kod nas udruženja postaju masovna posle 1918. godine kada se u vreme kralja Aleksandra Karađorđevića grade velike gimnastičke hale - sokolane. Održavali su se često u to vreme sokolski sletovi i na sve strane mogli su se videti vitki mladići u sokolskim uniformama sa perom zadenutim na kapama.


SESTRO, BRATE

Svi članovi organizacije nazivaju se međusobno „brate“ a oslovljavaju se sa „ti“. Članice se međusobno nazivaju „ „sestro“. Svi se pozdravljaju sa „zdravo“ i to tako da najpre pozdravljaju mlađi starije. Svaki pripadnik sokolske organizacije ima pravo na nošenje svečanog odela i sokolske članske značke na civilnom odelu ali je zabranjeno učešće ili prisustvovanje na političkim skupovima.


Starešine su uglavnom bile najuglednije ličnosti tog vremena, profesori, oficiri a
među članovima Sokola bili su i patrijarsi, vladike, predsednici vlada.
Među poznatim imenima viteške organizacije nalaze se Steva Todorović, slikar i akademik, i osnivač prvog Srpskog gimnastičkog društva, general Tihomir Nikolić, dr Vladan Đorđević, začetnik sokolstva u Srbiji.
Krajem 19. veka pokrovitelj Sokola bio je kralj Aleksandar Obrenović.
Kasnije kada Karađorđevići dolaze na vlast tradicija se nastavlja i pokrovitelj Sokola bio je prestolonaslednik Đorđe Karađorđević a potom Petar Prvi Karađorđević postaje starešina Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Među članovima Sokola bili su i sveštenici, patrijarh Varnava Rosić, patrijarh German je bio osnivač Sokolskog društva u Vrnjačkoj Banji a patrijarh Georgije Branković je svoju kuću u Sremskim Karlovcima dao za sokolanu. Patrijarh Pavle u Sarajevu, kao mladić takođe je bio član Sokola. Među istaknutim članovima Sokola Kraljevine Jugoslavije bio je i olimpijac Leon Štukelj koji je osvojio šest olimpijskih medalja. Bilo je u ovoj viteškoj organizaciji i predstavnica nežnijeg pola ali i bračnih parova.
Posle Drugog svetskog rata u našoj zemlji vlasti zabranjuju Sokole, uzimaju im imovinu i od svega ostaje samo ime gimnastičkih sala koje je narod i dalje uporno zvao „sokolanama“.

- Danas je pokret najjači u Češkoj. Vraćeni su sokolski domovi gde članovi mogu da vežbaju. U Pragu se Sokoli okupljaju iz svih slovenskih zemalja, organizuju se sletovi, parade centralnim ulicama grada, pozdravljaju tradicionalnim pozdravom „zdravo“. Može se videti i sokolska vežba starih članova kad sve izgleda kao „pod konac“. Za razliku od Češke u Srbiji se radi u mnogo skromnijim uslovima, postoji nekoliko gimnastičkih sekcija pri osnovnim školama. Ima više hiljada članova - priča za Jevđa Jevđović čiji su preci takođe pripadali Sokolima.

sveznalica
Admin
Admin

Posts : 529
Points : 547
Reputation : 1
Join date : 2008-03-24

View user profile

Back to top Go down

Re: Patrijarh Pavle 44. poglavar Srpske pravoslavne crkve

Post  Sponsored content Today at 6:58 pm


Sponsored content


Back to top Go down

View previous topic View next topic Back to top


 
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum