Search
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

Search
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

December 2016
MonTueWedThuFriSatSun
   1234
567891011
12131415161718
19202122232425
262728293031 

Calendar Calendar

Affiliates
free forum


Ideja Njegosa II Petrovica o ujedinjenju sa Srbijom

View previous topic View next topic Go down

Ideja Njegosa II Petrovica o ujedinjenju sa Srbijom

Post  sveznalica on Fri Mar 06, 2009 3:43 am

Ideja Njegosa II Petrovica o ujedinjenju sa Srbijom
Nikola Radonjic Vasojevic je bio čovek lepih manira, okretan i komunikativan.Na Vasojevićevo traženje, Njegoš mu je, vođen državnim interesima, izdao i dokument o o srpskom srednjovjekovnom plemićkom poreklu.

Kao dečak, sa porodicom, obreo se u Rusiji. Završio je školovanje u Kadetskom korpusu u Petrogradu. U ruskoj vojsci je dogurao do čina inžinjerijskog kapetana. Bio je veoma obrazovan - govorio je nekoliko jezika. Iz Rusije prelazi u Tursku. U Carigradu je 1830. godine, odakle ga ruski poslanik preporučuje knezu Milošu Obrenoviću, radi poslova razgraničenja.
U Srbiji se zadržava kratko, jer mu se nije sviđao tretman kod srpskog kneza. Vraća se u Tursku i radi kao glavni inžinjer u Rumelijskoj vojsci - 7 godina. Prelomna godina u životu Nikole Vasojevića je 1837, kad Engleska postavlja u Beogradu svog generalnog konzula za Srbiju, Bosnu, Albaniju i Bugarsku, pukovnika Hodžesa. Tad je predviđeno da se u turskim oblastima postave vicekonzuli, pa je engleski ambasador u Carigradu Ponsonbi imenovao u tom svojstvu Nikolu Vasojevića u Novom Pazaru i to za Bosnu, Albaniju i Hercegovinu.
Rusi na Balkanu
Ovo englesko angažovanje Nikole Vasojevića poklapa se sa vremenom Njegoševog boravka u Rusiji, iz koje se vratio te - 1837. godine. Crnogorski vladika je, odmah, uočljivo počeo da priprema oslobađanje primorskih oblasti s gradovima. Nije ostala tajna ni njegova namera da državu proširi i prema severu, radi ujedinjenja sa Kneževinom Srbijom. Došlo je do uzbune u Turskoj, ali i u evropskim prestonicama i Vatikanu.
Na pomolu je bilo moguće rusko učvršćivanje na Balkanu preko ujedinjenih srpskih kneževina, ojačanih novooslobođenim pokrajinama. Druga bojazan u zemljama na Atlantiku je usledila zato što bi oslobođeni Srbi imali državu između Austrije i Turske. Austrija se više ne bi graničila s Turskom i ova germanska država bi mogla da, bez problema s Turcima, zatraži preraspodelu kolonija u Aziji i Africi, koje su, uglavnom, bile britanske i francuske.
Pošto je te godine Vasojević bio u Turskoj, engleski konzul u Albaniji zamolio je Njegoša da dozvoli Vasojeviću prolaz kroz Crnu Goru, na putu za Hercegovinu i Bosnu. Time započinje poslednja faza francusko-englesko-vatikanske zamisli o stvaranju srpske katoličke države. Nikola Radonjić Vasojević je stigao na Cetinje iz Skadra u martu 1838. godine, gde je duže boravio - navodno se razboleo. Budući da je Vasojević bio čovek lepih manira, okretan i komunikativan i da je imao mnogo prijatelja i poznanika u državnim i plemićkim krugovima Evrope i Turske, ostavio je prijatan utisak i na Njegoša.
Crnogorski vladika je zaključio da mu takav čovek i saplemenik može pomoći u državnim poslovima sa velikim silama, pa ga je prisno prihvatio. Posvetio mu je i jednu pesmu, kao srpskom rodoljubu i zamolio ga da posreduje kod skadarskog paše radi uspostavljanja pograničnog mira Turske i Crne Gore. Na Vasojevićevo traženje, Njegoš mu je, vođen državnim interesima, izdao i dokument o plemićkom poreklu.
Nikola Vasojević je, ovim dokumentom, mogao samouverenije da se preporuči srpskom narodu za vladara, a nalogodavcima da javi kako su uklonjene formalne teškoće oko njegovog ustoličenja na presto kneza buduće "Holmije". Naravno, Njegoš nije ni naslućivao za kakve potrebe Nikoli Vasojeviću treba svedočanstvo o srpskom srednjoveovnom plemićkom poreklu, niti je mogao, odmah, prozreti igru zapadnoevropskih sila i Turske oko stvaranja "Holmije", s prikrivenim namerama da u njene granice uguraju i Crnu Goru - ako je moguće i s Njegoševim pristankom.
A da je bila u pitanju potpuna englesko-francusko-vatikanska zamisao oko stvaranja "Holmije", a nikako inicijativa kneza Nikole Vasojevića i poljskih emigranata na čelu sa Adamom Čartoriskim - kako se to često tumači, pokazuje i zaključak u memorandumu Čartoriskog, upućenom 5. aprila 1841. godine, predsedniku Društva prijatelja Poljske u Londonu - Bomontu, u kojem se navodi: "Kada bi nade u ovog čoveka bile pogrešne, onda bi trebalo u tim krajevima tražiti i probati druge ljude, jer se ne treba bojati rizika, kao ni materijalnih sredstava".

sveznalica
Admin
Admin

Posts : 529
Points : 547
Reputation : 1
Join date : 2008-03-24

View user profile

Back to top Go down

View previous topic View next topic Back to top


 
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum